U današnje vreme, kada postoje mnogobrojni distraktori pažnje, kao što su telefoni, internet, igrice, ali i razmišljanje o svakodnevnim problemima, postaje maltene nemoguće postići i održati fokus.
To je najviše primetno onda kada želimo da se koncentrišemo na nešto novo – nešto što treba naučiti i savladati – veštinu, lekciju, radni zadatak.
Ako ste đak, student ili osoba koja je sama odabrala da upiše neki kurs i savlada novu veštinu, sigurno ste se susreli sa sledećeom situacijom: sedite za stolom, beležnica ispred vas otvorena, kafa se hladi, jer koliko god da je popijete ne pomaže.
Pogled uprt u prazno, misli lutaju i ne možete da se setite šta ste upravo pročitali. Ni sami ne znate koliko vremena je prošlo i onda se neprijatno iznenadite kada pogledate na sat.
Tu počinje frustracija, nervoza i osećaj krivice, jer ste izgubili dragoceno vreme, a niste postigli napredak.
Ovo je vrlo česta situacija i dešava se svima.
Čak i oni koji vole da uče i vode se principom celoživotnog učenja, imaju trenutke ili periode kada im jednostavno ne ide.
Uspešni ljudi, međutim, ne prepuštaju stvari slučaju, već poznaju tehnike efikasnog učenja.
Ove tehnike nisu rezervisane za ljude sa izuzetnim sposobnostima. Svako ih može relativno lako savladati i primeniti.
One pomažu da brže i efikasnije učite i završite zadatke, bez previše napora i gomile izgubljenog vremena.
1. Pomodoro tehnika
Krajem 80-ih godina 20. veka, ova tehnika ugledala je svetlost dana zahvaljujući Frančesku Sirilu, tada još uvek studentu.
Ona se bazira na tome da se fokus na zadatak zadrži 25 minuta, nakon čega se pravi kratka pauza.
Naziv je dobila od italijanske reči za paradajz, što je inspirisano oblikom kuhinjskog tajmera koji je Sirilo koristio.
@karla_studytok
Kako funkcioniše:
- Izaberite zadatak koji želite da ostvarite.
- Postavite tajmer na 25 minuta – toliko traje jedan ,,pomodoro“.
- Radte na zadatku bez prekida dok tajmer ne zazvoni.
- Napravite kratku pauzu od 5 minuta.
- Nakon četiri pomodora, nagradite sebe dužom pauzom od 15 do 30 minuta.
Ova tehnika pomaže u održavanju fokusa i sprečava mentalni umor. Korišćenjem tajmera, stvara se osećaj hitnosti koji podstiče produktivnost i koncentraciju.
2. Fejnmanova tehnika
Dobila je ime po fizičaru Ričardu Fejnmanu i zasniva se na ideji da se najbolje uči kroz objašnjavanje drugima. Ovo je tehnika učenja kroz podučavanje.
Koraci:
1. Odaberite temu koju želite da naučite.
2. Objasnite je jednostavnim jezikom, kao da predajete detetu.
3. Obratite pažnju i identifikujte praznine u svom znanju. Vratite se na izvore za učenje kako biste ih popunili.
Pojednostavite i koriste analogije i asocijacije kako bi koncept bio razumljiv.
Ova metoda pomaže u dubljem razumevanju materije koja se uči, omogućava da onaj koji je koristi bude svestan svojih slabosti i ,,rupa” u znanju i da identifikuje oblasti koje treba dodatno proučiti.
3. Razmaknuto ponavljanje (Spaced repetition)
Tehnika učenja sa razmakom koristi intervale između sesija učenja kako bi poboljšala dugoročno pamćenje.
Ova metoda koristi ponavljanje informacija u sve većim vremenskim intervalima i zasnovana je na nauci o pamćenju i takozvanoj krivulji zaboravljanja, koju je još krajem 19. veka otkrio nemački psiholog Herman Ebinghaus.
Otkrio je da, ako informaciju ponovimo baš onda kada smo počeli da je zaboravljamo, mi je zapravo polako ,,smeštamo” u dugoročnu memoriju.
Kako se tačno koristi?
1. Naučite novu informaciju – bilo da je u pitanju definicija, formula, lekcija iz stranog jezika ili istorijska činjenica.
2. Zapišite je u formi pitanja i odgovora, kao za fleš karticu.
3. Ponavljajte tu karticu u intervalima:
1. dan – odmah nakon učenja
2. dan – sledeći dan
4. dan – dva dana kasnije
7. dan – tri dana od poslednjeg ponavljanja
15. dan – nedelju dana od poslednjeg ponavljanja, i tako dalje.
Za pomoć kod pravljenja plana ponavljanja možete koristiti aplikacije poput Anki i SuperMemo, koje planiraju ponavljanja.
Zamislite korišćenje ove tehnike kao ,,hranjenje” pamćenja tačno onda kada mu je to potrebno – ni previše rano, a ni prekasno.
4. Mape uma
Mape uma su vizuelni alati koji pomažu u organizaciji i povezivanju informacija. One doprinose vizualizaciji lekcije, teme ili zadatka, omogućavajući da se stvari među sobom povežu u sistem koji se lakše pamti.
Kako napraviti mapu uma:
1. Zapišite glavnu temu u centru papira.
2. Dodajte grane koje predstavljaju glavne ideje povezane sa temom.
3. Dodajte podgrane sa dodatnim informacijama ili detaljima.
4. Koristite boje i slike kako bi mapa bila vizuelno privlačna i lakša za pamćenje.
Ova tehnika pomaže da se tema rasplete, i uz korišćenje logike i kreativnosti, bolje razume.
5. Metakognicija
Evo jedne tehnike koja zaista može da bude dobitna ,,karta” u igri savladavanja nove teme, veće količine informacija ili školskog gradiva.
Metakognicija zapravo znači ,,razmišljanje o razmišljanju”. Služi da posmatrate svoj proces učenja, što je neophodno ukoliko želite da budete brži i efikasniji, a da uz to razumete kako se učenje odvija.
Ova tehnika omogućava da tokom učenja znate šta ste savladali, šta niste i šta treba da uradite da biste naučili ono što još uvek ne znate.
Učenici koji koriste metakogniciju aktivno upravljaju svojim učenjem, uz razrađen plan, svesno vrše monitoring procesa, birajući alate i metode koji im najviše odgovaraju.
Kako se koristi metakognicija?
Ova tehnika učenja primenjuje se u tri faze nakon kojih ćete učiti efikasnije, uz manje stresa i dobiti više slobodnog vremena.
Korak 1: Pre učenja – planiranje (,,Kako krenuti”)
Pre nego što počnete da učite, postavite sebi sledeća pitanja:
- Šta već znam o ovoj temi?
Ako imate neko predznanje, zapišite ga. To će već dati osećaj napretka i poboljšati motivaciju. - Šta mi nije jasno i šta želim da saznam?
Odredite konkretan, ostvarljiv cilj koji ne treba da zvuči kao ,,cilj je da naučim ovu lekciju”, već neka to bude nešto lakše dostižno, kao stepenica ka naučenom gradivu. - Kako ću učiti?
Definišite metodu koja vam najviše odgovara – da li ćete čitati, slušati lekciju, crtati mapu uma, snimati se pa preslušavati ili prepisivati – na vama je. - Koliko vremena imam i kako ću ga rasporediti?
Napravite plan rada – koliko dugo ćete učiti, kada ponavljati, kada ćete i kolike pauze praviti.Ispunjenje ovog koraka daje vam osećaj kontrole i poboljšava koncentraciju. Imate jasnu strukturu, ne lutate bez plana.
Korak 2: Tokom učenja – praćenje (,,Ima li ovo smisla?”)
Suština ovog koraka je aktivna provera tokom učenja.
Razmišljajte naglas dok čitate:
Tako ćete osvestiti kada nešto ne razumete, postavljati sebi pitanja u vezi sa pročitanim i lakše dolaziti do zaključaka.
Pitajte se možete li ovo objasniti drugome?
Ako ne možete, to je znak da ne razumete dovoljno. Ovde Fejnmanova tehnika može da uskoči u pomoć – pojednostavite stvari i objasnite ih sebi samima svojim rečima, onako kako vi to razumete.
Proveravajte se redovno
Svakih 10–15 minuta zastanite i zapitajte se:
Šta sam upravo naučio?
Da li sam bio fokusiran?
- Šta mi je bilo teško i zašto?
- Ovaj korak otkriva praznine u znanju i razumevanju naučenog i daje mogućnost da se popune na vreme.
Korak 3: Naokon učenja – refleksija (,,Kako je prošlo i šta dalje?”)
Nakon sesije učenja, zaustavite se nekoliko minuta i napravite refleksiju o svom radu. Zapitajte se:
Šta sam dobro uradio?
Razmislite šta je bilo dobro u procesu učenja, kao da primer, da li ste odabrali dobru metodu rada.
Šta nije funkcionisalo?
Koliko stvari ste zapamtili, da li je nešto ostalo ,,u magli”, ako ste prepisivali ili crtali simbole, da li vam je to pomoglo da nešto zapamtite.
- Šta mogu da promenim sledeći put?
Da li vam je proces učenja bio zamoran, da li ste bili koncentrisani, da li su pauze bile dovoljno duge i česte. - Koja tehnika mi je najviše pomogla da razumem temu ili lekciju?
Možda snimanje sebe diktafonom? Pomodoro tehnika? Crtanje mape uma?
Ovaj korak vas vodi ka stalnom unapređivanju procesa učenja, jer ga osvešćujete i prepoznajte njegove manjkavosti. Drugim rečima – učite kako da učite.
Primena metakognicije smanjuje gubitak vremena i poboljšava efikasnost. Uz nju razumete, gradite i poboljšavate svoj stil učenja, pamtite više, postajete samostalniji i stičete samopouzdanje u učenju.
Neka učenje postane alat za ceo život
Tehnika učenja je bezbroj, a ovo su samo neke od njih koje mogu trajno promeniti vaš način učenja, ali i pogled na taj proces.
Učenje više ne mora biti zamorno, mučno ni dugotrajno. Uz korišćenje neke od ovih tehnika, možete ga pretvoriti u zabavu, istraživanje i upoznavanje sebe, svog ritma, potencijala i slabosti.
Nijedan od navedenih načina učenja nije čarobni štapić, ali magija će se desiti ukoliko budete dosledni, uporni i slušate sebe.
Svaki put kada sednete da učite, otvarate nove mogućnosti da pomerite granicu svog strpljenja, koncentracije, veštine i mentalne discipline.
Istraživanja pokazuju da magnezijum može poboljšati kognitivne funkcije i koncentraciju, posebno tokom intenzivnog učenja.
Uz neku od ovih tehnika učenja, ono neće biti samo jednokratni prooces posle koga ćete brzo zaboraviti ono čemu ste neko vreme bili posvećeni.
Postaće alat za ceo život, koji će vas unaprediti kao ličnost i omogućiti da savladate sve mnogo brže nego što ste mislili da je moguće.
