Vlaga na zidovima: Kako je trajno ukloniti i sprečiti njeno vraćanje

Vlaga na zidovima je čest i uporan problem u mnogim domaćinstvima, naročito tokom hladnijih meseci kada se prozori orošavaju, zidovi hlade, a vazduh postaje zagušljiv.

Prvo se pojavi fleka, koja s vremenom tamni, zatim miris, a onda i osećaj da u prostoriji jednostavno nije prijatno boraviti.

To je zato što prisustvo vlage narušava kvalitet vazduha i može uzrokovati zdravstvene posledice, kao što su respiratorni problemi, alergijske reakcije i probleme sa kožom i sluzokožom – iritacije grla, očiju,nosa.

Mnogi pokušaju da reše stvar krečenjem, ali problem se vrati još brže nego pre.

Važno je znati da vlaga ne nastaje bez razloga. Ona je posledica konkretnih uzroka koje treba precizno identifikovati i rešiti.

Ako vam je potrebna hitna informacija koja vodi do konkretnog rešenja, ostanite sa nama do kraja teksta. Saznaćete kako da razlikujete vrste vlage, koje metode za uklanjanje zaista funkcionišu i kako da sprečite da se problem ponovi.

Šta uzrokuje vlagu na zidovima?

Vlaga na zidovima može da dođe spolja, iznutra ili iz samog zida. Kad ne znate odakle se došla, svaki pokušaj uklanjanja je kratkog daha.

Kondenzacija kao uzročnik vlage

Kondenzacija se javlja kada toplao vlažan vazduh iz prostorije dođe u kontakt sa hladnim zidom. Na tom mestu para iz vazduha prelazi u tečno stanje i taloži se u vidu kapljica vode.

To je ono što često vidite kao orošavanje na prozorima, ali isto se dešava i na zidovima, naročito u uglovima prostorija, oko prozora ili iza ormara.

Zid nije oštećen spolja, već je hladniji od vazduha u prostoriji i to stvara idealne uslove za vlagu i kasnije pojavu buđi.

Ova pojava je česta u stanovima sa PVC stolarijom, koji se neprovetravaju redovno i gde ima viška pare od kuvanja, tuširanja ili sušenja veša.

Prodor spoljnje vlage

Vlaga koja dolazi spolja obično je rezultat strukturnih oštećenja ili loše izvedene izolacije.

To može biti napukla fasada koja propušta kišnicu, dotrajala vodovodna cev unutar zida ili nepostojanje hidroizolacije u temeljima kuće.

Voda prodire kroz ove slabe tačke i zadržava se u zidovima, što dovodi do trajnog vlaženja, pojave buđi i čak oštećenja materijala.

Za razliku od kondenzacije, ova vrsta vlage ne zavisi od toga kako koristite prostor, već od toga kako je zgrada zaštićena spolja. Zato traži potpuno drugačiji pristup – građevinske intervencije, sanaciju izolacije i često profesionalnu procenu.

Kapilarna vlaga

U kućama je čest problem kapilarna vlaga.

Voda iz zemlje se polako podiže kroz temelje i zidove, naročito ako hidroizolacija ne postoji ili je oštećena.

Ova vrsta vlage se penje vertikalno i vlaži zidove iznutra, često bez vidljivih spoljašnjih oštećenja.

Ako se kapilarna vlaga ne zaustavi, dolazi do trajnog oštećenja zidnih materijala i propadanja unutrašnjih površina.

Jedini način da se vlaga zaustavi jeste da se otkrije konkretan uzrok i da se deluje direktno na njega – bilo kroz bolju ventilaciju, sanaciju temelja ili građevinske radove.

Površinsko krečenje neće rešiti problem ni sa jednom vrstom vlage.

Kako prepoznati vlagu na vreme?

Prepoznavanje vlage u ranoj fazi može da napravi ogromnu razliku – po budžet, po zdravlje i po stanje zidova.

Problem je što se vlaga ne pojavljuje naglo. Ume da se provuče kroz svakodnevicu i da prođe neprimećeno sve dok već ne osetite neprijatan miris ili ne primetite buđ u uglu sobe.

Prvi znaci vlage često su suptilni: blaga promena boje zida, koju jedva možete uočiti, pojava sitnih mrlja koje vremenom rastu, zid hladniji na dodir nego inače.

U vazduhu se zatim javlja miris nalik na zatvoren podrum, stari papir ili vlažnu odeću koja se nije osušila do kraja.

Ako boravite duže u takvom prostoru, mogu se javiti glavobolja, umor, pa čak i problemi sa disanjem.

Merila i alati za detekciju

Ukoliko ste primetili vlagu u svom stanu, tu su i konkretni alati koji mogu pomoći.

Najefikasnije je koristiti digitalni merač vlage – postoje modeli koji precizno mere procenat vlažnosti u zidu.

Ako je vrednost veća od 15%, to već ukazuje na problem.

Ipak, u nedostatku uređaja za merenje vlage, postoji jednostavan test sa aluminijumskom folijom: zalepite je na „sumnjivi“ zid, glatkom stranom ka unutra.

Ako se kondenzacija stvori sa unutrašnje strane folije, vlaga dolazi iz vazduha u prostoriji – dakle, uzročnik je kondezacija.

Ako se pojavi sa spoljne strane folije, onda vlaga dolazi iz zida i tada se radi o nastanku kapilarne vlage ili njenog prodora spolja.

Upravo ta razlika je ključna. Od toga zavisi da li treba da pojačate ventilaciju ili da razbijate zid – i eto početnog koraka ka rešenju.

Uklanjanje vlage – prvi koraci

Kad jednom utvrdite da je vlaga prisutna, važno je da reagujete odmah. Ne da prikrivate, nego da počnete s osnovnim koracima. Dok ne eliminišete ono što je već ušlo u zid, nema smisla razmišljati o zaštiti.

Evo kako izgleda početna faza uklanjanja vlage, korak po korak:

1. Mehaničko uklanjanje buđi

• Zaštita pre svega: pre nego što počnete, obavezno stavite zaštitne rukavice, masku za lice i naočare. Buđ sadrži čestice koje lako ulaze u disajne puteve.
• Skidanje buđi sa zida: koristite četku sa tvrdom dlakom i fizički uklanjajte buđ sloj po sloj. Važno je da dođete do potpuno čistog sloja zida. Samo brisanje nije dovoljno jer buđ ostaje u porama i vraća se vrlo brzo.

2. Primena sredstava protiv gljivica i buđi

• Pravi izbor sredstva: birajte sredstva koja su antifungalna, dugotrajnog dejstva, bez hlora. Hlor deluje trenutno, ali ne dubinski.
• Nanošenje i vreme delovanja: nanesite sredstvo prema uputstvu. Ostavite da deluje barem nekoliko sati, a nakon toga temeljno provetrite prostor u intervalu od bar 24 sata.

3. Sušenje zida

• Prirodno sušenje: može potrajati nekoliko dana, zavisno od količine vlage i vremenskih uslova. Idealno je za letnje mesece.
• Korišćenje odvlaživača: mnogo brže i efikasnije rešenje. Uređaji za izvlačenje vlage izvlače je direktno iz zidova i vazduha. Dobri modeli imaju ugrađen higrostat, pa sami održavaju optimalan nivo vlažnosti između 45 i 60%.

Ova faza nije dovoljna da se rešite vlage zauvek, ali bez nje nema smisla ići dalje. Uklanjanje simptoma je prvi uslov da bi rešenje moglo da traje.

Sledeći korak je da sprečite da se vlaga vrati.

Kako sprečiti povratak vlage?

Uklanjanje vlage je nešto što jednostavno morate uraditi. Ali to je samo privremeno rešenje. Mora joj se zatvoriti put kojim može da se vrati.

Poboljšanje ventilacije

Ovo je najjednostavniji, ali često zanemaren korak. Redovno provetravajte, naročito posle tuširanja, kuvanja, sušenja veša.

Ugradite ventilacione rešetki u kupatilu i kuhinji. Ako vam je životni prostor energetski efikasan, dakle, dobro izolovan, sa modernim prozorima i vratima koja sprečavaju gubitak toplote, verovatno je prirodna ventilacija smanjena.

Zbog toga je u ovakvim objektima važno uvesti kontrolisanu ventilaciju. Razmislite o ugradnji mehaničke ventilacije sa rekuperacijom – sistemom koji automatski menja ustajali vazduh za svež, pritom zadržavajući toplotu.

Hidroizolacija zidova iznutra i spolja

Ako je vlaga spoljašnjeg porekla, potrebna je hidroizolacija.

Spoljašnja (fasadna) se radi pre krečenja i uz dodatne radove, kao što su popravljanje napuklih fasada, ponovno nanošenje hidroizolacionih premaza i zamena oštećenih spojeva između zidova i stolarije.

Unutrašnja se može raditi i bez velikih zahvata, ali traži specijalne premaze, koji stvaraju barijeru unutar zida i omogućavaju da zid vlagu odbija, a da pritom i dalje „diše“.

Oni se nanose u više slojeva i zahtevaju pripremljenu, čistu podlogu kako bi zaista delovali efikasno.

Važno – unutrašnja izolacija ne rešava uzrok, samo posledicu. Idealno je uraditi obe, ako je ikako moguće.

Ugradnja sistema za kontrolu vlažnosti u prostoru

U prostorijama koje su stalno izložene visokom stepenu vlage, kao što su podrumske prostorije, prizemlja bez izolacije, ili stanovi u starijim zgradama, rešenje nije samo povremeno sušenje, već postavljanje trajnog sistema za kontrolu vlažnosti.

To podrazumeva ugradnju uređaja koji ne samo da izvlače vlagu iz vazduha, već rade automatski i kontinuirano.

Moderni sistemi se direktno povezuju na odvod, imaju ugrađene senzore za vlagu i mogu da održavaju optimalan nivo vlažnosti bez vaše stalne intervencije.

Ovi sistemi su posebno korisni ako:

• živite u staroj kući bez temeljnog sloja hidroizolacije;
• stalno imate vlagu u istim prostorijama bez obzira na godišnje doba;
• želite da izbegnete ponovno stvaranje buđi nakon sanacije.

Iako mogu zahtevati veće početno ulaganje, dugoročno donose stabilnost, sigurnost i znatno manje troškove održavanja. Umesto da svake zime ponovo rešavate istu stvar, postavljanjem sistema za regulaciju vlažnosti rešavate problem jednom za svagda.

Izolacioni materijali i tehnologije koje pomažu

Kada govorimo o trajnom rešenju za vlagu, ne radi se samo o tome da zid ne propušta vodu. Radi se o tome da može da „diše“ – da ne zadržava vlagu u sebi, već da je prirodno izbacuje napolje. Zato je važno koje materijale birate.

• Gips-karton nije dobar izbor – iako je praktičan za brzu ugradnju, lako upija vlagu i vremenom se deformiše. To nije rešenje za prostorije koje su i inače sklone povećanoj vlažnosti.
• Kalcijum-silikatne ploče – one su idealan materijal za unutrašnju izolaciju zidova zahvaćenih vlagom. Upijaju vlagu iz vazduha, ali je ne zadržavaju, već je postepeno oslobađaju nazad u prostor kad nivo vlage opadne. Time sprečavaju kondenzaciju i pojavu buđi.
• Mineralne (vapnene) boje – za razliku od akrilnih, ove boje dozvoljavaju zidu da diše. Ne stvaraju plastični film preko površine, već omogućavaju da višak vlage izađe napolje. Takođe, imaju prirodno antifungalno dejstvo.
• Paropropusne mase i malteri – koriste se kao završni sloj u zidovima koji su prethodno tretirani protiv vlage. Njihova prednost je što ne zadržavaju vodenu paru, već je ravnomerno raspoređuju i oslobađaju.

Ulaganje u ovakve materijale pitanje je praktičnosti i dugoročnosti. Na taj način zidovi ostaju suvi, a vi ste zauvek rešili problem vlage u stambenom prostoru i zaštitili porodicu od zdravstvenih tegoba.

Kada pozvati stručnjaka?

Kada vlaga počne da ugrožava konstrukciju objekta, instalacije i vaše zdravlje, vreme je za intervenciju stručnjaka.

Strukturalna oštećenja:

• Zid se kruni, ljušti ili se malter raspada pri dodiru. To ukazuje na dubinsku vlagu koja je narušila strukturu zida.
• Voda se zadržava u temeljima ili u podrumu. Ako se to dešava bez obzira na vremenske uslove, verovatno se radi o kapilarnoj vlazi i potrebna je sanacija hidroizolacije.
• Električne instalacije dolaze u kontakt sa vlagom. Ovo je ozbiljan bezbednosni problem koji mora hitno rešavati ovlašćeni majstor ili firma.
• Problem se vraća bez obzira na prethodne pokušaje. Ako ste više puta uklanjali vlagu, ali se ona vraća na istim mestima, uzrok nije otklonjen.

U ovim situacijama potrebna je detaljna dijagnostika, analiza zida, merenje vlažnosti i predlog građevinskih radova.

Kako izabrati firmu ili majstora?

Kada tražite profesionalca za sanaciju vlage, obratite pažnju na sledeće:

• Tražite dokumentaciju i fotografije prethodnih radova. Profesionalci ih imaju spremne i neće im biti problem da vam ih pokažu.
• Pitajte šta tačno podrazumeva njihov pristup, da li rade samo površinski tretman, ili rešavaju i uzrok – rade sanaciju temelja, inekcionu barijeru, fasadnu zaštitu?
• Tražite pismenu garanciju. Ozbiljne firme nude garancije na svoje radove, a ne samo usmeno obećanje.
• Proverite koje metode koriste. Na primer, za kapilarnu vlagu se koristi inekciona hidroizolacija. Ako neko nudi samo „specijalnu boju”, a ne rešava uzrok – izbegnite.

Vlaga je upozorenje koje ne treba ignorisati

Znate onaj osećaj kad telo više ne može da trpi? E pa, i zid ima svoj prag izdržljivosti.

I kao što je i telu potrebna pomoć kada dođe do svojih granica, tako je potrebno uraditi intervenciju i na zidovima, jer vlaga neće nestati sama. I što je duže ignorišete, to će vas skuplje koštati.

Zato, čim primetite znake vlage u stanu – reagujte. Sprečite da se širi. Uklonite je i učinite sve što možete da se ne vrati.

Sada znate ceo postupak.